Svedoci smo da se svet menja brže nego ikada. Vezano za mnoge tradicionalne zajednice, poput na primer Crkve,  poslednjih godina veoma se često vezivalo pitanje kakvu ulogu takve zajednice mogu imati u današnjem vremenu i da li će one morati da se reformišu ili ne?  Dakako da to isto pitanje važi i za masoneriju, te stoga pojava u knjižarama knjige koja se zove Put inicijacije i nova era, uticaj masonerije u eri vodolije onima koje ta tematike interesuje teško može a da ne privuče pažnju. Najpre, mora se primetiti da uprkos identičnom imenu autor ove  knjige nije pokojni Francesco Brunelli koji se početkom sedamdesetih  odvojio od italijanskih martinista i osnovao svoj Antički i tradicionalni martinistički red. No, i ovlaš pogled na biografiju autora može posvedočiti da nije u pitanju manje interesantna osoba od svoga imenjaka. Naime reč je o masonu pri Velikom Orijentu Italije, aktivnom takodje i u nekim pobočnim masonskim redovima poput martinizma i Memfis-Mizraima, ali istovremeno i o nekome ko je reiki majstor i ko se, pored toga, intenzivno bavi i transcendentalnom meditacijom. Zanimljiva kombinacija koja u startu budi radoznalost na šta će se naići kada se ova knjiga otvori. A kada se ona i otvori ono što prvo privuče pažnju jeste posveta Đordanu Brunu, da bi se odmah na narednoj strani našao i citat Ezre Paunda.  Skroz neobična kombinacija koja odmah na početku upućuje ka utisku da ovo nije uobičajena knjiga o masoneriji kakve smo uglavnom do sada sretali izdate u ovim krajevima i koje su se uglavnom bavile istorijom masonerije, te  njenim simbolima i ritualima.  Ovo je knjiga koja se na svom početku bavi transformacijom pojedinca, a kako se čitanje bliži zadnjoj strain korica bavi se i idejama o transformaciji društva.  Pri tome, što je prilično neobično za knjige o masoneriji, u ovoj knjizi se nalaze i neke praktične tehnike, koje se tiču ubedjenja i stava, pamćenja i sećanja na sebe, te unutrašnjeg sazrevanja.  Čitav taj pristup liči pomalo na ono što je Štajner preporučivao kao put do inicijacije, no sledeće poglavlje, koje nosi naziv Početak radova,  a u kojem su date tehnika opuštanja i tri meditacije (receptivna, refleksivna i kreativna), pak liče na neke od koraka koji postoje u jogi. Tehnike bez sumnje, budući tehnički nezahtevne sem u smislu istrajnosti i čvrste volje, mogu biti zanimljive introspektivno orijentisanoj publici koja se interesuje i za literaturu o masonima,. No, kao veliki nedostatak ove knjige može delovati to što se tu govori o inicijacijskoj spoznaji, te o tome šta pravi mason zna, a da pri tome nigde čitaocu, koji bi recimo došao iz redova profanih, nije naznačeno, ili bar nagovešteno, da li su to stvari koje se u masoneriji rade, ili su možda specifiikum samo neke Lože, ili pak predstavljaju nestandardne preporuke koje autora navodi kao predlog masonima šta bi mogli dodatno da rade? Na svu sreću to da su u pitanju lični stavovi napominje prevodilac srpskog izdanja, tako da je ovdašnjim čitaocima takav otklon ipak nagovešten makar u predgovoru.

   Naredno poglavlje, pod nazivom Hram, koje istovremeno samo čini celokupan drugi deo knjige,  na prilično zanimljiv način pristupa masonskom Hramu, te poziva na jedno dublje razumevanje simbola u njemu, te samog Hrama kao simbola samog po sebi, ali i svojevrsnog operativnog instrumenta za vezu sa Kosmosom i potrebnu transformaciju.  Pri tome, sam stav autora o prirodi  masonerije i o njenoj budućnosti  najbolje oslikava sledeći pasus iz toga poglavlja:

 

   

   Potpisniku ovih redova nije poznato na kakvu je reakciju ova knjga naišla medju  samim masonima ,  no činjenica je da postoji prilično veliko razmimoilaženje u stavu izmedju onih masona koji bi voleli da masonerija bude socijalni klub koji se bavi humanitarnim radom, te onih koji bi voleli da je masonerija više jedna hermetički operativnija struktura. Za one čitaoce koji su naklonjeni ovoj drugoj kategoriji, ovo poglavlje koje govori o svetim brojevima u Hramu, skupa sa  kabalističkim povezanostima koje se tu provlače, može biti veoma interesantno. Recimo, deo o geografskoj povezanosti Hrama sa toponimima na planeti jeste prilično zanimljiv  i budi dilemu zašto autor baš Vrata Mediterana, dakle Stubove Erkole, poistovećuje sa Joakimom i Boazom? Ima l ito veze sa time što je Platon tvrdio da seA tlantida nalazi baš ispod tih, Herkulovih, stubova? Na ovaj intrigantni drugi deo knjige autor nadovezuje finalni, treći, deo koji se bavi njegovim idejama o ekonomiji i društvenom uredjenju, sa naglaskom na potrebi jednog novog pokreta koji bi vodio na odgovornoj demokratiji, mandatnoj odgovornosti izabranih participanata u vlasti, te princiopa odgovornosti u svetskoj vladi. I opet nema one naznake da je to autorovo lično mišljenje, pri čemu se mora istaći da se sa tim iznesenim mišljenje potpisnik ovih redova u velikoj meri slaže,  kako bi  se naglasilo da je to lično mišljenje autora i da se masonerija ne bavi politikom, baš kao i to da verovatno postoji i veliki broj  masona  za koje se može pretpostaviti da imaju i neke drugačije političke i socijalne ideje. 

   U svakom slučaju sva tri dela ove knjige su veoma zanimljiva, inspirativna i vredna čitanja, tako da ovakve sitne male zamerke nipošto ne kvare dobar utisak koji ostaje nakon čitanja Puta inicijacije, što znači da ova knjiga zavredjuje pohvalu i preporuku da se pročita.

B.