SISTEMI MASONERIJE

   Medju kulturnim nastojanjima, kojima je cilj oplemenjivanje i usavršavanje ljudskog duha, zauzima slobodno zidarstvo (masonerija) osobeno mesto.
   Kada se pita: Što je zapravo masonerija? Masoni odgovaraju: Pojam slobodnog zidarstva neda se definisati; jer, ono nije ni nauka, ni znanost, ni spoznaja, ni religija, ni filozofija niti filantropija, premda sadržava u sebi sve te elemente. Slobodni zidari obeležavaju masoneriju kao „Umetnost", i to umetnost nad svima umetnostima, pa ju zato nazivaju „Kraljevska umetnost".
   Samom oznakom „umetnost", obeleženo je da je masonerija saznanje i put do toga saznanja. A za „Kraljevsku umetnost" vele masoni: „Kraljevska umetnost" je put koji vodi ljude ka slobodnom razvitku njihovih duhovnih sposobnosti i usavršavanju njihovih bića; ili drugim rečima, ,,K. u." je put ka humanosti, gde humanost znači harmoničan razvitak čovekovog osećaja i razuma.
   Bit masonerije odlično je prikazao njen protivnik H. M. Pachtler u delu „Der Gotze der Humanitat" (Freiburg, 1875), kada je rekao da se suština i istorija masonerije ogleda u istoriji pojma humanosl. Pachtler produžuje: „Evandjelje humanosti ne iscrpljuje bit slobodnog zidarstva, jer slobodno zidarstvo znači ujedno i bratstvo humanosti, t. j. savez masona kako ga nalazimo u velikim ložama i ložama".
   Po ovakvom shvatanju loža je mirna ćelija u kojoj se gaji plemenito čovekoljublje, ona je škola za vaspitavanje u humanosti. Loža treba da zbližava što svakidašnjica razjedinjuje; u loži treba da se sprijatelje ljudi raznih pogleda i mišljenja, a u zajedničkom cilju očuvanja neprikosnovenih moralnih zakona. U loži treba da se čeliče karakteri, kako bi se mogli odupreti buri života, te da ravnaju puteve koji vode ka miru i bratimljenju čovečanstva.

   To su bili zadaci,  koje su sebi postavili osnivači masonerije.
   Za ispunjavanje ovako uzvišenih zadataka potreban je, u prvom redu, unutarnji i vanjski mir, koji je najveća garancija za pravilan i uspešan razvitak svakog ljudskog delovanja. Međutim, već u prvo vreme (posle 1730 god.), masonerija je okružena nepomirljivim neprijateljima, koji nisu mogli podneti veliko svetlo koje je unosila. Dodajmo tome delanje nesavesnih ljudi, koji su se, iz ličnih interesa, uvlačili u masoneriju, kao i duh razvrata koji je vladao u Evropi, pa će nam onda biti jasno što je u 18 veku masonerija proživljavala previranja i krize. U ovakvom previranju nastajali su razni sistemi masonerije, koji su delimično propadali a delimično se pretapali. Početkom 19 veka, preovlađuje u masoneriji težnja za vraćanjem ka osnovnim zadacima i prvobitnoj formi.
  Razna previranja, krize, stvaranje novih sistema, njihovo propadanje i pretapanje, kao i reorganizovanje, ostavili su jasne tragove u današnjoj masoneriji. Razumeti duh, koji danas vlada u pojedinim nacionalnim masonerijama, moguće je samo onda, ako se poznaje začetak masonerije, njen početni razvitak, prva stvaranja raznih novih sistema, uzroci vrenja i posledice previranja unutar ovih sistema i, konačno, stanje u kojem se danas ti razni sistemi nalaze.
  Uočiti i upoznati navedene činjenice, jedna je od prvih dužnosti svakog pripadnika masonskog bratstva. U isto vreme nije manje važno, da ovde ukažemo na potrebu svakog kulturnog člana ljudske zajednice, da upozna sve faktore koji su uplivisali na formiranje raznih sistema masonerija, koji danas postoje. Ili, zar je moguće potpuno razumeti veliki genij J. W. Goethe-a, jednoga od najsvetlijih članova masonskog bratstva, ako temeljno ne poznajemo masoneriju?
   Neprilično je ako se raspravlja, šta više možda i sud daje, o stvarima koje se ne poznaju. Žalosna je činjenica ua se najviše baš na ovaj način greši protiv masonerije. Priznajemo, masonska je literatura ogromna (ima oko 52000 izvora) i za pregled nesredjena, pa zato i uzrok teškoći, da se steče pouzdano saznanje i dobije jasna slika. Za naše prilike ovo je tim teže, što je masonska literatura na srpsko-hrvatskom jeziku sasvim neznatna.
   Da bi se omogućilo a) sticanje osnovnog znanja o postanku, razvitku i današnjem stanju masonerije, i, b) da bi se ukazao put kojim   treba ići,   ako se želi   temeljno obuhvatiti   ceo kompleks masonerije, rešili smo se da objavimo, članovima masonskog bratstva i široj javnosti rezultate, našeg ispitivanja i pribiranja. Na ovom mestu posebno podvlačimo da masonerija nikako ne izbegava objektivno obaveštavanje javnosti o njenoj istoriji i njenim ciljevima, jer zna da će na ovaj način razbiti mnoge predrasude  i zablude.
    U našem radu rukovodile su nas sledeće smernice:
   a)    Potrebno je ceo kompleks pitanja (postanak, razvitak i današnje stanje masonerije i njenih raznih sistema) obuhvatiti na jednostavan i pregledan način. Zato, učinilo nam se zgodno, da predmet prikažemo u formi jedne tabele.
   b)    Ova tabela treba da pruži preglednu sliku samo onome, koji se je, barem donekle, upoznao sa masonskom literaturom. Za one, koji još ne poznaju masonsku literaturu, ova će tabela poslužiti kao putokaz, kako treba pristupiti upoznavanju masonerije. Ovo će biti tim lakše, što navodimo pojedine izvore kojima smo se služili.
   Radi objašnjenja same tabele, i radi obaveštavanja onih koji se žele pobliže upoznati sa postankom i suštinom masonerije, navodimo sledeće:
   1.    Naučnim ispitivanjem, nedvojbeno je dokazano, da današnja masonerija potiče iz gradjevinarskih bratstava (Society of the Freemasons). A nepobitna je činjenica da su se slobodarske ideje formirale u Engleskoj u 16 i 17 veku, kada je sazrevala ideja humanosti i tolerancije, i da su u tom radu i gradjevinarska bratstva uzimala znatnog i. živog udela.
   Postanak i razvitak ovih gradjevinarskih organizacija, napose bratstva i Society-loža, prikazao je najbolje u svom monumentalnom delu August Wolfstieg: Werden und Weseu der Freimaurerei.
   2.    Neposredan povod za formiranje Velike Lože Londona (24 juna 1717) bio je prepad Stuartovaca u 1716 god. Posle ovog prepada, kao jedna od mnogih pojava u opštoj težnji engleskog naroda za mirom i za očuvanjem velikim žrtvama stečenog suvereniteta i slobode, konstituisale su četiri Society-lože Veliku Ložu Londona.
   Postanak Velike Lože Londona, njen život i razvitak, odlično je prikazan u pomenutom delu Wolfstiega. Ali istovremeno, moramo osobito preporučiti strogo znanstveno delo W. Begeman: Freimaurerei in England (2dela) i Boos: Geschichte der Freimaurerei.

   Sve do blizu 1730 god. razvijala se masonerija sasvim normalnim tokom. Doduše, već u ovo doba nailazimo na prvi prepad Stuartovaca   kada je   za god.  1722/23 izabran   za Vel. majstora hercog   od Whartona,   koji je   posle dao podrška   za osnivanje Ordena   Gormogona.    Međutim,    ovi   prvi   napadaji    ostali   su bez svakog uspeha tako,   da se engl. masonerija  na sve strane  uspešno širila: Španija(1718), Francuska (1720), Nizozemska (1731), i Nemačka (1734), Švedska (1736). Paralelno osnovane su Vel. lože: Irska (1725) i Škotska (1736).
   3. Medjutim delovanje Stuartovaca i jezuita bivalo je sve intenzivnije. Razloge za ovu aktivnost iznosi najubedljivije L. Keller: Die Freimaurerei. Posledica ovog delovanja bilo je razvijanje visokih stupnjeva, koji su se redjali u beskonačnost, te tako stvorili pometnju u masoneriji. Početak je ovih pometnja oko 1740 g. Sve ove zablude i pometnje prikazuje nam najbolje J. G. Findel: Geschichte der Freimaurerei, zatim Wolfstieg i Boos.
   Pometnja je započela u Francuskoj, pa prenesena u Nemačku i Švedsku, gde se razvijaju razni sistemi, koji se vremenom menjaju dok nisu dobili današnji oblik.
   4. Posebno moramo upozoriti na različita mišlenja koja postoje u pogledu postanka i formiranja škotskog ritusa. Pretežni deo masonskih pisaca zastupa mišljenje da postanak škotskog ritusa nema nikakve veze sa razvitkom masonerije  Škotskoj, već da je škotski ritus nastao u Francuskoj pod uplivom neprijatelja masonerije,   kako je to L. Keller prikazao.
   Međutim, manjina masonskih pisaca, kao i privrženici škotskog ritusa, žele dovesti ovaj ritus u direktnu vezu sa masonerijom u Škotskoj. Dokazuje se, da je već oko 1236 postojala loža u Kihvinningu od koje je postala „Kraljevska majka — loža Heredom od Kihvinninga" i „Orden of Andrew of Charden" (1314 god.), koji su preuzeli običaje od ritera sv. Jovana i Templera. Ove su se dve organizacije ujedinile u ,,Grand Chaplcr of Heredom of Kilivinning", koji, posle preseljenja u Edinburg, uzima ime „Velika majka loža od Edinburga"  i obradjuje Rite of Perfektion.
   Postojanje nekih od navedenih jedinica je dokazano, ali nije dokazano da je u njihovom krilu nastao škotski ritus, a isto tako nije dokazano da je taj ritus prenesen u Francusku i druge zemlje. Begemann je posvetio veliko delo „Freimaurerei in Schottland", specijalno ispitivanju postanka i razvitka masonerije u Škotskoj, pa o rezultatima ovog dugogodišnjeg ispitivanja veli: „... nasuprot, istorijska je istina, da je nova tvorevina od 1717 god. u Londonu (Vel. loža) sve više uplivisala na škotske lože, te dala potstreka za osnivanje Škotske velike lože, god. 1736." Kad umereno prosudjujemo uvidećemo da ovo pitanje nije još dovoljno raščišćeno, dabogme, ako se pre toga ne možemo opredeliti za gledište Begemanna. To je razlog što nije navodni razvitak škotskog ritusa uzet u tabelu, već smo se zadovolji ovim objašnjenjem.
   5.    A. Wolfstieg dokazao je jasno i ubedljivo, da je druga velika loža u Londonu „Ancient Masons" potpuno samostalna masonska organizacija, koja je svoju životnu snagu crpela iz Irske, te da je treba, u najmanju ruku, smatrati za ravnopravnu jedinicu sa Vel. ložom Londona. Delovanje ove velike lože bilo je neobično plodno. Dovoljno je ako naglasimo da skoro celokupna američka masonerije, potiče od ove velike lože. Kada je došlo do ujedinjenja obih velikih loža u Londonu, prevagnuo je upliv ,,Ancient Masons-a". Ova nas velika loža neobično interesuje i zato što se na nju oslanjanju sva docnija učenja Jovanovske masonerije (Fessler, Schroder); za Vel. ložu „Jugoslavija" je, opet, od naročitog značaja zato što i naše učenje spada u ovaj krug, kako se to iz tabele vidi, i to, preko bivše Simboličke velike lože Ugarske.
   6.    Početak 19 veka značajan je po razvitak masonerije, jer se u to doba kristalizira današnja masonerija:
   a)    Ponajpre, ujedinjuju se „novi" i „stari" u Engleskoj u jednu veliku ložu (1813).
   b)    Zatim, osnivanjem Vrhovnih saveta (1804) završeno je štetno lutanje u masoneriji. Razni ritusi i novi stupnjevi više se ne javljaju.
   c)    Masonerija u Nemačkoj konačno se stabilizuje, i to u dva smera. Prvo, vraćanjem prvobitnom učenju (Fessler, Schroder); drugo, striktna observacija se rektificirala.
   d)    Svetska masonerija, preko Vrhovnih saveta, učvršćuje svoje specijalno obeležje.
   7.    Početkom 1932 god. izašlo je prekrasno delo pretsednika Sveopšte slobodnozidarske lige, Dr. Fr. Uhlmann-a: „Die grosse Werklehre der Freimaurerei". (Manuskript fiir Brr. Freimaurer). Smatramo za svoju svetu dužnost, istaknuto naglasati veliki uticaj dela Dr. Fr. Uhlmann-a na ovaj naš rad.
   8.    Statističke podatke, koje iznosimo, crpeli smo iz „Annuaire de la Franc Maconnerie Universelle" 1930 i ,,C. van Dallens „Kalender fiir Freimaurer" Statistisches Jahrbuch fiir 1930.
   Na žalost nisu svi podaci potpuni.

 

   Sa osobitim zadovoljstvom hoćemo da ispunimo svoju dužnost, izražavajući ovde svoju naročitu zahvalnost bratu Dr. Fr. Uhlmann-u, koji nam je dozvolio da se koristimo njegovim odličnim delom „Die grosse Werklehre der Freimaurerei". Još mu veću blagodarnost dugujemo što je vrlo ljubazno ovaj naš rad pregledao i proprativši ga svojim primedbama, koje smo rado i gotovo u celosti   usvojili,   o   njemu se   vrlo   povoljno   izrazio.
   Konačno, zahvaljujemo svoj braći, koja su nas u našem radu pomagala.
   Subotica,   1932 god.