Neverovatno čudna muzika

 (Tekst je preuzet iz časopisa Pogonik, broj 8/9, septembar/oktobar 2007. Pri prenošenju teksta trudili smo se da koristimo iste ilustracije koje su pratile tekst. Zahvaljujemo se autoru na dozvoli da tekst prenesemo ovde)

Steven Stapleton živi u Irskoj i gaji koze. Ima ženu i sina, i već 29 godina pod imenom Nurse With Wound stvara odličnu muziku za posebne trenutke. 2006. je objavio čak 8 novih albuma. I naravno, Nurse with wound je deo “skrivenog” engleskog undergrounda.

SLUČAJNI SUSRET ŠIVAĆE MAŠINE I KIŠOBRANA NA STOLU ZA SECIRANJE, KAKO DRUGAČIJE?

   Negde oko 1978., Steven je rekao dvojici drugara da pozajme neke instrumente od nekog, ne bi li onda njih trojica otišli kod Nicky Rogers-a, koji im je velikodušno ponudio da koriste njegov studio. U decembru je snimljen prvi album grupe Nurse With Wound pod imenom “Chance Meeting on a Dissecting Table of a Sewing Machine and an Umbrella”, bez ikakvih proba i priprema, na licu mesta, dakle potpuno improvizovan. Objavljen je 1980., i dobija pozitivne kritike u mnogim underground publikacijama, a bend je veoma uzbuđen zbog dobrih rezultata što ih je proizveo ovaj slučajni susret.
   Pod velikim uticajem krautrock-a, kao i dadaizma, ovo sad već kultno izdanje je postalo jedan od kamena temeljaca za ono što će uskoro postati već pomenuto “skriveno” muzičko podzemlje Engleske sa čitavom plejadom neobičnih i smelih stvaralaca. Throbbing Gristle su u to vreme već defnisali ono što će kasnije postati industrial, a Whitehouse će uskoro početi da stvaraju prvi noise i ono što će kasnije nasilno blistati znano kao power electronics.
   Nurse With Wound? Teško možemo da NWW svrstamo u bilo koju kategoriju. Eksperimentalna muzika svakako, duboko određena dadaističkim alatima “destrukcije” i anti art-a, apsurdističkim humorom, perverznim ispadima, i u početku nazivana industrial i noise, što i nije baš sasvim tačno. Danas kad se susretnemo sa nekim posebnim ekscentričnim eksperimentalnim bučnim projektom, možemo mu prilepiti i etiketu “noise na NWW način” ako želimo. Stvar je u tome da je Stapleton izgradio veoma originalan i prepoznatljiv zvuk. Uprkos eksperimetisanju sa gomilom stilova (od ambijentalne muzike, perkusionističkih oda Perez Pradu, apokaliptičnog folka, pa do uspavanki, seciranja bubblegum pop-a, a ove godine čak i hip hop-a) način manipulisanja zvukom, način na koji se tretiraju loop-ovi i sveprisutna atmosfera onostranosti i apsurda je UVEK NWW i ništa drugo, ne možemo pogrešiti. Monolitnost Stapleton-ove vizije je jedan od glavnih aduta ovog nesvakidašnjeg entiteta u svetu muzike. NWW se ne može lako otpisati kao još jedna vežba iz apsurda, uprkos hermetičnosti i zahtevnosti zvuka s kojim se slušalac ovde mora suočiti.
   Steven kaže za NWW da ima kliničku, hladnu i skoro mehaničku strukturu, s čim se njegov dugogodišnji prijatelj i saradnik David Tibet nije složio, tvrdeći baš to, da NWW poseduje jedan neverovatni magijski (magični?), evokativni kvalitet. Slušajući “Thunder Perect Mind” lako možemo izgubiti um. “Soliloquy For Lilith” nas vodi upravo u mračnu inerciju htona gde se sluša jedna drugačija frekvencija na jednom drugačijem radiju, direktni prenos pravo iz olupine davno potonulog broda. A “Rock n Roll Station” iz 1994. nudi odlične ritmove uz koje se pleše samo kad vam je slomljena kičma dok vas zašećereni meskalinski pakao potpuno ne okruži zimom jednog engleskog beskrvnog jutra gde Stapleton sa svojim drugarima ispija čaj od Dalijevog urina u Baru Maldoror, a zlaćane muzikalne tikve padaju po amputiranim kolenima velikih dama koje peku kolače u pećnicama i iza slomljenih prozora se upravo odigrava pogreb za sardinu. Tek onda možete da pustite i “The Sylvie and Babs Hi-Fi Companion” i budete pijani sa starcem sa planine.

    1982. označava vreme ekspanzije industriala. Whitehouse stvaraju svoju Come Organisation i postaju bitan faktor na sceni, i objavljuju bitne i revolucionarne kompilacije na kojima se pojavljuju i NWW uz Maurizio Bianchija, Consumer Electronics i mnoge druge veoma uticajne eksperimentalne formacije. Tu NWW vec postaje solo projekat Stapletona uz saradnike koje god on želi da odabere! Tako on uskoro snima i “Insect Or Individual Silenced” sa Jim Thirwell-om, danas poznatim kao Foetus. Jedan veoma slab album koga se i Stapleton kasnije odrekao.
   Ali ne mari. Već na “Homotopy For Marie” zvuk još više evoluira i ovog puta se oslanja na “tape manipulation” i korišćenje klasičnih avangardnih tehnika. Sledi i legendarni split sa Whitehouse pod imenom “The 150 Murderous Passions”, kojeg će se kasnije Whitehouse odreći, pod tvrdnjom da je taj miks koji je Stapleton objavio inferioran u odnosu na miks koji su oni uradili.
   1983. upoznaje David Tibet-a s kojim do današnjeg dana sarađuje, redovno učestvovavši na svakom albumu Current 93, i tako dajući ovom legendarnom apocalyptic folk bendu posebnu ekscentričnu atmosferu na albumima. Stapleton i Tibet su tokom godina objavili i više zajedničkih izdanja baš pod odrednicom Stapleton/Tibet, a recimo “Sadness Of Things” i “Musical Pumpkin Cottage” možemo izdvojiti kao interesantnije... Od saradnji sa apocalyptic folk legendama tu je i “revenge Of The selfsh shellfsh” sa Tony Wakeford-om iz Sol Invictus.
   Ubrzo Stapleton upoznaje i Dianu Rogerson, svoju buduću ženu.
   Zajedno rade na njenom prvom solo albumu “The Inevitable Chrystal Belle Scrodd Record”, gde se
NWW ekscentrika suočava sa rock zvukom !?
   Bizarni živi nastupi (?) zabeleženi na 3 albuma “Live at Bar Maldoror: Gyl-lensköld, Geijerstam & Friends”. U jednom trenutku gomila posetilaca koncerta je na bini sa Stapletonom i sviraju svakojake instrumente. Svako za sebe. Na ovim albumima se pojavljuje i Annie Anxiety iz Crass.
   1986. završetak slavnog i ambicioznog opusa “The Sylvie and Babs Hi-Fi Companion”, eksperimenta sa pop muzikom iz 60-ih. Danas se ovaj album smatra jednim od najboljih NWW ostvarenja, nemoguć kolaž svega i svačega, naravno sa posebnim osvrtom na bubblegum pop i sa velikm spiskom gostiju (praktično svi bitniji likovi scene bliske NWW, Coil, Psychic TV i Current 93 su se pojavili doprinevši nečim na ovom albumu).
   1988. se pojavljuje trostruki album meditativne muzikem “Soliloquy For Lilit”. Zastrašujuće.