NOVA KNJIGA! NOVA KNJIGA! NOVA KNJIGA!

BOŽANSKA REVOLUCIJA KATASTROFE

Dorian Nuaj je inače aktivni učesnik diskusija na našem forumu.

"Pravi učitelj, autoritet, navigator, nikada neće ono što je za njega dobro proglasiti univerzalnim dobrom. On će uputiti druge kako da oni sami dođu do toga šta je za njih dobro. To svakako ne znači da sam ja uopšte neki učitelj, a kamo li pravi. Ja sam, jednostavno, slučaj; neko ko je video, osetio i doživeo nešto, porazmislio o tome, setio se nečeg te ima nešto da kaže povodom toga.

Oni kojima su aktuelne istine/činjenice takođe iz nekog razloga neprihvatljive, a kojima se dopadne moja istina, neka se osete slobodnim da je usvoje, delimično ili upotpunosti, bar do onog momenta kada će i njoj reći zbogom."

O knjizi Dejan Ognjanović, kritičar (na sajtu POPBOKS)

http://popboks.com/tekst.php?ID=6481

San svakog prikazivača i kritičara je da autor obavi posao za njega, i jasno iznese suštinu svoje knjige već na prvoj strani:

"Na ovaj spis se može gledati i kao na neku malu enciklopediju mojih istina, koja bez sumnje može zaličiti i na kakav volšebni katalog predrasuda ili promišljanja jednog ekscentrika, proročanstvo, dijaboličnu manipulaciju, obično i neubedljivo lupetanje, postmoderni uvod u doktrinu političkog i socijalnog satanizma, neveštu skicu neke nove ideologije, intelektualnu šalu, odnosno provokaciju kojom neki marginalac želi da skrene pažnju na sebe itd."

Božanska revolucija katastrofe (Ukronija, 2008) je zaista sve ovo; ali to jedva počinje da je opisuje.

Na razmeđi privatnog i opšteg, ozbiljnog i posprdnog, između studije i tirade, akademskog i internet-forumskog tona nalazi se ova doktrina za postdoktrinarno doba, ezoterija za skeptike i ugovor s đavolom za nevernike. Ona nudi politiku za 21. vek koja polazi od stanja neizvesnosti i lomova svih stabilnih oslonaca. Ideologija koju Dorijan Nuaj iznosi prepoznaje apsurd i paradoks kao temelje Novog doba, i polazi od njih u izlaganju egzegeze sveukupne kosmologije, antropologije, psihologije, konspirologije, ideologije, humanizma i futurologije.

Božanska revolucija katastrofe je energični vapaj za smislom, i odricanje svakog okamenjenog smisla; potraga za stabilnošću usred haosa, i apologija haosa. Videvši jedinu izvesnost u smrtnosti i propadanju, Nuaj uzdiže neizvesnost, tvrdeći da je Stvarnost mnogo veća i bogatija od antropocentričnih sistema koje smo Univerzumu nametnuli. U ovome se približava Carlosu Castanedi i njegovoj potrazi za Drugom stvarnošću, i to putem a) primene radikalne Volje kao kroulijevskog (Aleister Crowley) principa, i b) kreativne imaginacije u spoju sa šamanskim i magijskim postupcima á la Austin Osman Spare.

Napisana jasnim jezikom, ova knjiga, uprkos tome, uspeva više da sakrije nego li otkrije, sve vreme, ipak, dajući dovoljno naznaka za prodor iza vela aluzija i ironično intoniranih deonica. Najpribližniji opis ove Revolucije bilo bi nazvati je spojem Crowleyeve Knjige laži i Burroughsovog Golog ručka, uz obilate doze Kastanede, socioloških teorija, i dvije žlice umiksovanih programa ovdašnjih političkih partija, zbog čega se ona neminovno završava – formularom ugovora s đavolom.

Izrazito politički nekorektna, svesno kontradiktorna i nedorečena, izluđujuća, inspirišuća, iritirajuća, podsticajna, otkrovenjska, detinjasta, duboka, naivna... sve je to Božanska revolucija katastrofe, knjiga za svakoga, i ni za koga. Od toga odakle dolazite i šta sa sobom nosite zavisi i šta ćete iz nje poneti. Iza neupečatljive, a opet sugestivne korice, i unutar nedovoljno lektorisanog, grafički skromno uobličenog teksta krije se knjiga koja sadržajem i pristupom ne liči ni na jednu koju je neki ovdašnji autor potpisao.

Ona je toliko odmaknuta od aktuelne srpske ponude da kao da potiče iz nekog sasvim drugog sveta. I baš zbog tog odmaka i autsajderske pozicije, ona je ovdašnjem čitaocu aktuelna i, čak, neophodna. Kako jedan veliki inicijant već reče: "Ko zna, znaće; ko ne zna – ne znaće".

Beleška o autoru:

Ljudski i građanski identitet fizičkog autora Božanske revolucije katastrofe (i ugovora sa Đavolom) ne sadrži nikakvu biografsku činjenicu koja bi ukazala na poreklo iznesenih ideja ili njihovu genezu. Iza ove knjige stoji jedan sasvim običan i krajnje neupadljiv nosilac nesvakidašnjih promišljanja. Dorijan Nuaj (1971, Priština) nije nikakav pisac, prorok, filozof, naučnik, gnostik ili mistik. Pre bi se reklo da je njegov duh u jednom trenutku postao fokusna tačka artikulacije haotičnih refleksija duha vremena. Svetski duh je privremeno te u svrhu promišljanja i pisanja ove knjige zaposeo jednu, reklo bi se, slučajno odabranu individuu da kroz nju izrazi sebe i ono šta sa sobom nosi. U tom smislu ime Dorijan Nuaj i ličnost koju to ime obeležava, jesu instrumenti namere koja je manifestovala ovu doktrinu.

Uvod

Za sve izneseno u ovoj knjizi ne tvrdim da je istina, u nekom opštem smislu. To su samo moje činjenice koje tvore moju ličnu istinu i pogled na svet. Međutim, čak i kao takve, te činjenice u mom umu ne figuriraju kao konačne istine. Promena perspektive (ili dioptrije) viđenja, gledanja na stvari, pojave i odnose, rezultiraju i promenom poimanja istine. Ipak, bez obzira na to, držim kako je moja istina, ovde iznesena, ''istinitija'' od mnogih aktuelnih opšteprihvaćenih istina i njihovih, takođe opšteprihvaćenih, alternativa.

Na ovaj spis se može gledati i kao na neku malu enciklopediju mojih istina, koja bez sumnje može zaličiti i na kakav volšebni katalog predrasuda ili promišljanja jednog ekscentrika, proročanstvo, dijaboličnu manipulaciju, obično i neubedljivo lupetanje, postmoderni uvod u doktrinu političkog i socijalnog satanizma, neveštu skicu neke nove ideologije, intelektualnu šalu, odnosno provokaciju kojom neki marginalac želi da skrene pažnju na sebe itd. Ako neko zaista to i pomisli tokom čitanja ove knjige, verovatno je da će imati dobrih razloga za takav sud.

Naravno, šta god čitaoc da pomisli o ovom spisu i njegovom autoru, biće u pravu. Sa stajališta čitaoca koji je to zaključio, doneseni sud će nesumnjivo biti istinit. To je sasvim u redu pošto je istina klovn sa bezbroj lica, od kojih mi, tokom naših kratkih života, stignemo da upoznamo tek jedno, dva, eventualno tri.

Naš suštinski hendikep je upravo to što ne možemo da vidimo sebe očima drugih. Mi o sebi znamo tek onoliko koliko smo samosvesni, a o drugima još manje, jer ne znamo kako je to biti neko drugi, ili nešto drugo. Ukalupljeni smo i omeđeni determinizmom naše ličnosti, naše neponovljive i jedinstvene pojave, našom energijom, oblikom, kulturom, nasleđem, našom vrstom. Kao pojedinci mi nemamo iskustvo samosvesti drugih. Otud isključivost i mnoštvo analognih isključivih istina, te činjenica (perceptivnih iskustava iIi fenomena koje procesom interpretacije pretvaramo u tzv činjenice).

Ako ova knjiga pomogne ili odmogne nekom u traženju, odnosno građenju njegove vlastite istine, onda je njena svrha ispunjena. U svakom slučaju ne želim da namećem moju istinu, već želim da ona posluži kao ilustracija tome da svako može da izgradi sopstvenu, originalnu i samosvojnu istinu, pogled na svet koji se ne uklapa nigde i koji je možda drugima neprihvatljiv i nefunkcionalan, ali onome ko ga je stvorio jeste. Na taj način svako može da postane ''kovač sopstvene sreće'', bez da bude nečiji vernik, bhakta, apostol, sledbenik…

Pravi učitelj, autoritet, navigator, nikada neće ono što je za njega dobro proglasiti univerzalnim dobrom. On će uputiti druge kako da oni sami dođu do toga šta je za njih dobro. To svakako ne znači da sam ja uopšte neki učitelj, a kamo li pravi. Ja sam, jednostavno, slučaj; neko ko je video, osetio i doživeo nešto, porazmislio o tome, setio se nečeg te ima nešto da kaže povodom toga.

Oni kojima su aktuelne istine/činjenice takođe iz nekog razloga neprihvatljive, a kojima se dopadne moja istina, neka se osete slobodnim da je usvoje, delimično ili upotpunosti, bar do onog momenta kada će i njoj reći zbogom.

KRATAK OPIS POGLAVLJA

Prvo poglavlje: KOSMOLOGIJA
O prirodi univerzuma: univerzum kao haos. Svetlost kao uljez u svetu tame. Univerzum kao dijalektički dekadencijski proces sa ishodištem u entropiji. Ništavilo. Razvoj u funkciji destrukcije. Kosmos kao „svemir B“. Odnos svetla i tame. Univerzum kao lanac ishrane. Iluzija poretka u svemiru.

Drugo poglavlje: PSIHOLOGIJA
Priroda svesti. Svest kao univerzalna supstanca. Svest u univerzumu. Svest i ništavilo. Kastaneda i Don Huan. Razum kao proces. Jastvo.

Treće poglavlje: PSIHOLOGIJA II
Um i funkcija mentalne buke. Sablasna tišina univerzuma. Kosmički um. Slučaj Dekart i ljuštura Jastva.

Četvrto poglavlje: PSIHOLOGIJA III
Linearna i nelinearna svesnost. Temelji predstave o svetu. Svest i iluzija kontinuiteta egzistencije. Sadistički režim Markiza de Sada. Sindrom duše – mit o duši.

Peto poglavlje: PSIHOLOGIJA IV
Stubovi i orijentiri razuma. Principi funkcionisanja stvarnosti. Perspektive kosmičke usamljenosti. Zamka za svest – kosmički predator. Primer iz opusa Alistera Krolija.

Šesto poglavlje: ANTROPOLOGIJA
Posledice spoznaje o fatalnosti procesa življenja. Ideja o metasvetu i metastvarnosti. O prvom vidovnjaku i iskušavaocu metasvetskog ambijenta. Osvrt na biljke moći (Kastaneda, Kroli). Kosmički mir kao meta-mir. Prevođenje egzistencija iz procesa u stanje.

Sedmo poglavlje: ANTROPOLOGIJA II
Delovi duše. Buđenje magije. Priroda magijskog delovanja. Magija i imaginacija. Formiranje pogleda na svet. Magijski softver: sistem analogija i asocijacija. O drevnom magijskom jeziku.

Osmo poglavlje: TEOLOGIJA
Božanske emocije i božanska ravnodušnost. Božanski kodeks.

Deveto poglavlje: TEOLOGIJA II
Bog kao supermonstrum. Božanska besprekornost i manipulacija.

Deseto poglavlje: TEOLOGIJA III
Magija kao osnov religije. Religija kao trgovina. Masovno žrtvovanje u ime Boga: lomače, holokaust i napalm. Etikecija žrtava.

Jedanaesto poglavlje: RELIGIJA
Religija tri tabora: tabora ništavila, božjeg tabora i tabora dijabolika. Tabor apsolutne slobode kao četvrti tabor.

Dvanaesto poglavlje: TANATOLOGIJA (Nekrosfera)
O doživljaju i prirodi smrti. Veliki kosmički tkač. Faze umiranja. Pad u henidu.

Trinaesto poglavlje: METAFIZIKA
O kretanju. O smislu. O Spasitelju. Egzistencija kao svojstvo projekcije svesti. Iluzija kretanja. Nepomičnost monada. Metakosmička struktura. Protiv reinkarnacije. Univerzalnost mita o Spasitelju. Spasitelj kao inicijator božanske revolucije.

Četrnaesto poglavlje: DEMONOLOGIJA
O demonima kao nedovršenim stvorenjima. O prirodi demonske gladi. Pakt đavoljeg tabora i demona. O Redu Slobodnih kao klasi najekstremnijih dijabolika. Katastrofa kao posledica i cilj uspona Reda Slobodnih.

Petnaesto poglavlje: KONSPIROLOGIJA
Globalni i večni sukob dva drevna kulta: kulta Zemlje i kulta Vode. Istorijski rat dvaju garnitura dijabolika. Doktrina revolucije kao aspekt kvintesencijalnog zvezdano-magnitudnog kulta.

Šesnaesto poglavlje: KULTUROLOGIJA
Globalizacija i pseudocivilizacija. Kultura kao metod. Kulturna disfunkcija. Inicijatičko utemeljenje istorije. Panteon ideoloških fetiša pseudocivilizacije. Markiz de Sad kao apsolutni heroj. Cool je biti zlikovac i svinja. Duh pseudocivilizacije kao duh sadizma.

Sedamnaesto poglavlje: KULTUROLOGIJA II
Kultura kao proces i sila. Kultura kao modus promiskuitetne magijske sile. Ideja i anti-ideja. Kultura kao dekadencija i divergencija.

Osamnaesto poglavlje: KULTUROLOGIJA III
Demon informacije i sefira Daat. Misaoni eksperiment: akcija spasavanja na Titaniku. Biti zlo a ne samo zao.

Devetnaesto poglavlje: KULTUROLOGIJA IV
Tri sestre: magija, religija i nauka.

Dvadeseto poglavlje: AKSIOLOGIJA
Funkcija metasvetske ideje. Metasvetska ideja kao osnovna ideja vrednovanja. Osvrt na posledice otkrića postojanja đavola. Metasvet kao frekvencija. Ludilo kao civilizacijska podloga.

Dvadeset i prvo poglavlje: AKSIOLOGIJA II
O metasvetskom iskustvu i implikacijama tog iskustva. Dekadencijska istorijska manipulacija metasvetskom idejom. Dekadencija i harizma verovesnika i proroka.

Dvadeset i drugo poglavlje: AKSIOLOGIJA III
Vrednost kao projekcija vrline. Vrednost kao simbol i kao putokaz. Perverzija vrednosti i opravdanost totalne društvene revolucije.

Dvadeset i treće poglavlje: IDEOLOGIJA
Ideologija kao doktrina ideja. Ideologija kao nauka o idejama. Ideologija kao operacionalizacija ideje. Operacionalizacija i instrumentalizacija ideja kao odraz dekadencije. Pseudoprogres. Politička religija kao oblik nihilizma.

Dvadeset i četvrto poglavlje: IDEOLOGIJA II
Inicijator i inicijacija metasvetske ideje i univerzalnost takve inicijacije. Totalnost i totalitarnost univerzalizma i institucionalizovanih ideja. Eksteriorizacija ideje i fenomen „novog svetskog poretka“. Istorijski „novi svetski poretci“. Utopijski pogled na nadistorijsku zajednicu slobodnih ljudi. Svet bez institucionalizovanih ideja. Nadistorija kao doba čoveka-institucije.

Dvadeset i peto poglavlje: ISTORIJA
Istorija kao dekadencija i progres. O tzv sudu istorije.

Dvadeset i šesto poglavlje: ISTORIJA II
Istorija kao proces sa ciljem. Kraj istorije i naredne etape. Galaksizacija kao hipostaza globalizacije. Kraj progresa i progresivna degeneracija. Antihrist i istorija.

Dvadeset i sedmo poglavlje: ISTORIJA III
O istorijskom programu i programskom kodu progresa. Lažni rast. O manirima duha pseudocivilizacije. Tri pseudocivilizacijska ideološka koncepta. O rasizmu, eugenici i genetskom modifikovanju.

Dvadeset i osmo poglavlje: POLITIČKA ANTROPOLOGIJA
Istorijske revolucije kao tranzicija ka antivrednosti. O pseudorevoluciji i pseudorevolucionarnom istorijskom prevratu. O totalnosti istinske revolucije. Principi sveobuhvatne revolucije. Revolucija kao zavera, zavera kao politika. O diskreciji političkog razloga. Iracionalno i politika. Iracionalna osnova političkog interesa. Politički razum kao sluga političke strasti. O pravoj vladavini razuma.

Dvadeset i deveto poglavlje: POLITIČKA ANTROPOLOGIJA II
Kontrola, progres i znanje kao principi vladavine razuma. Zadatak revolucije: eliminacija iracionalnog iz društvenog života. Deinstitucionalizacija iracionalnog kao preduslov vladavine razuma. Revolucionarna sekularizacija kao posledica preduslova vladavine razuma: sloboda veroispovesti nije isto što i pravo na formiranje verske institucije. Zabrana religijskih institucija kao akt totalne sekularizacije. Nedovršenost dosadašnjih istorijskih revolucija. Elifas Levi: principi Francuske revolucije svojim kombinacijama stvaraju trostruku iluziju jer potiru jedan drugoga. Razum protiv slobode i jednakosti. Razum protiv bratstva, sentimentalizma i društvene empatije. Ka perspektivama Mega-mozga…

Trideseto poglavlje: POLITIČKA ANTROPOLOGIJA III
Sloboda kao nesputano ispoljavanje nagona. Primitivizam političke emancipacije i nacionalnog samoodređenja. Uzurpacija i osveta kao izraz društvene pravde. Osvrt na primer političkog homoseksualizma. Seksualnost kao osnovna antropološka i politička pretpostavka društvene identifikacije. Politički homoseksualizam kao uvertira u politički panseksualizam. O seksualnom bratstvu. Zemlja kao majka koja davi vlastitu decu.

Trideset i prvo poglavlje: POLITIČKA ANTROPOLOGIJA IV
Pogled u revolucionarnu budućnost. Sveto trojstvo revolucije: kanibalska ekonomija, mutagenizacija i panseksualizam. Kloniranje i genetska modifikacija u službi političkog panseksualizma.

Trideset i drugo poglavlje: FUTUROLOGIJA
Više o galaksizaciji. Galaksizacijske perspektive i prevazilaženje ljudskog obličja. Ka neljudskom čovečanstvu. Hipotetički scenario legalizacije pedofilije. Jedan od ciljeva revolucije katastrofe – rascep u vrsti homo sapiens.

Trideset i treće poglavlje: HUMANIZAM
O otvorenom društvu Karla Popera. Poper protiv Platona i revolucija protiv obojice. Humanizam i altruistička ideja Spasitelja. Patologija altruizma.

Trideset i četvrto poglavlje: HUMANIZAM II
Humanizam kao ideološka pseudocivilizacijska doktrina. Politički humanizam. O neprijateljima otvorenog društva.

Trideset i peto poglavlje: HUMANIZAM III
Potapanje humanizma i dekonstrukcija ljudske forme. Humanizam kao specifična nekrofilija i koprofilija. O zločinu protiv čovečnosti. Čovek kao ideološka apstrakcija.

Trideset i šesto poglavlje: REVOLUCIONARNA PSIHOLOGIJA
Profil idealnog vojnika revolucije katastrofe. Posvećenost revoluciji i revolucionarno delanje kao odricanje od ljudskosti. Radikalna mizantropija. Kodeks revolucionara. Revolucija kao ekstremni individualizam.

Trideset i sedmo poglavlje: DIJABOLIKA
Đavo i zlo. Ugovor sa đavolom. Standardna i nestandardna verzija ugovora sa đavolom. Dijabolični asketizam.

Trideset i osmo poglavlje: INICIJACIJA
Inicijatičke pripreme za čin potpisivanja ugovora sa đavolom. Suočavanje sa seksualnošću. Dehumanizacija seksualnosti. Iskušavanje apsolutne seksualnosti. Formular ugovora sa đavolom.